Dosta se toga izdogađalo od prethodne epizode „Tuljanmana“. Ovo će biti kratka rekapitulacija tih događaja, devet dana prije ciljne utrke – Plava Laguna Ironman 70.3 Poreč.
Jedan super biciklistički događaj
U rujnu sam nastupio na L’Etape biciklističkoj utrci u Kranju. Vozio sam „ride“ kategoriju od 80 km uz 840 m visinske. Bio je to nekakav test koliko mogu jako stisnuti, kad je samo bicikl u pitanju. Utrka je bila odlično organizirana, vrijeme (meni) idealno, ne vruće, a Slovenci ovakve događaje obožavaju pa nas je bilo oko 1400 na startu.
Vozio sam vrlo solidno za trenutnu formu, na kraju sam ostvario i cilj od 30+ km/h prosjek, a wati su pokazali prosjek od 179. Neka početna ideja priprema je bila da svaku od distanci ciljnog triatlona mogu pojedinačno odraditi s lakoćom. Za bicikl sam siguran da neće predstavljati problem, samo da na utrci ne nagazim prejako. 😊
Varaždinski polumaraton
Domaća utrka trebala je biti test polumaratona u tempu 6 min/km, no plan je jedno, a život nešto drugo. Mojem Lovri bio je ovo prvi polumaraton, a htjeli smo ga u spomenutom tempu istrčati zajedno. Imao je on to u nogama, ali već oko četvrtog kilometra počeli su problemi koji su se nastavili do samog kraja. Odustajanje nije bilo opcija, tako da smo se zajedno dogegali među zadnjima do cilja. Nema veze, bio sam na nogama više od dva i pol sata, a obojici će ovo biti lijepa uspomena.
„Test“ sam ponovio nekoliko tjedana kasnije, 15 km u tempu 6:00 s progresijom, savladano bez problema. Ali, trčanja mi definitivno nedostaje u ukupnim kilometrima ovih priprema. Bio sam prvo oprezan, a onda i pomalo zabrinut da ne napravim štetu na operiranom koljenu. Nikakva brzina, samo izdržljivost, no i tu se skupilo premalo kilometara. Znam da za trkački dio utrke nisam zadovoljavajuće spreman.
Plivanje je OK
Nisam plivao dovoljno da bih mogao reci da sam tu zadovoljan, no nisam ni nezadovoljan. Plivačke treninge sam povećavao u ukupnom trajanju tj. distanci, tako da sada plivam 2 km bez umaranja. Relativno je to sporo, oko 2:20 min/100 m, ali tu više nema vremena za bilo što popraviti.
Cilj je manje važan od puta
Reći ću samo da sam uživao u putu koji sam prevalio. Cilj je puno, puno manje važan od puta. Na ovom putu od godinu dana nakon operacije, skinuo sam 18 kilograma, vratio izgubljenu mišićnu masu, počeo opet uživati u bicikliranju i došao do toga da mi plivanje nije nikakav problem. I meni najvažnije – ponovno se osjećam spremno za trčanje. Čak sam imao nekoliko trkačkih treninga u kojima sam uživao kao nekad, trčeći neopterećeno i lagano. To mi je najveće zadovoljstvo.
Bit ću zadovoljan ako završim utrku u Poreču. Ali već sada sam ponosan na put koji sam prošao do tog cilja. Put je važniji od cilja i jedva čekam da utrka završi i da krenem na neki novi put s nekim novim ciljem. 😊
