Mogli bismo reći da je dijabetes, tj. šećerna bolest jedan od najvećih zdravstvenih prijetnji u budućnosti. U svijetu danas živi više od 250 milijuna osoba sa šećernom bolešću. Bez koordiniranog djelovanja u borbi protiv ove bolesti, tijekom sljedećih 20 godina očekuje se porast oboljelih na više od 380 milijuna.
Bavljenje tjelesnom aktivnošću, trčanjem, biciklizmom, triatlonom… pomaže svima, a posebno utječe na kvalitetu života osobama s dijabetesom. Nekoliko njih iznijelo je ukratko svoju priču o tome kako sportski žive sa šećernom bolešću.
Maja Vuković
Sportom se bavim oduvijek tako da me ni šećerna bolest u mojoj 19. godini nije u tome spriječila. Već od malih nogu bavila sam se raznim sportovima: od plivanja, tenisa i stolnog tenisa, no najozbiljnija je bila košarka koju sam počela trenirati s 10 godina. Trenirala sam ju do svoje 19. godine kada sam krenula na faks i prebacila se na aerobik. Od onda se sportom bavim rekreativno, ništa preozbiljno, za svoju dušu. Nakon što mi je dijagnosticiran dijabetes tip 1, bilo je onih koji su rekli da se sportom više neću moći baviti na način na koji mi je to do tada bila praksa, već da ću se moći pridružiti „starijim tetama“ i njihovim različitim grupnim treninzima koje su uključivale i aerobik (na koji sam već išla), ali puno blažeg intenziteta. Ni tada, a pogotovo ne sada, nisam nikome dozvolila da me uvjeri u takvo nešto. Zašto? Zato što mi je sport bio prevažna stepenica u mojem životu. A dijabetes? Jedino što sam primijetila vezano uz dijabetes i sport je da jedno bez drugoga ne ide.
Budući da sam oduvijek bila mali „štreber“, tako sam i dijabetes shvatila ozbiljno i ako mi je netko rekao da ne smijem jesti sladoled, toga sam se i pridržavala. Baš zato nikad neću zaboraviti svoju prvu veću turu bicikliranja s dijabetesom (120 km). Taj dan sam si dala oduška i odlučila smazati sladoled jer sam se nadala da ću ga pedaliranjem i potrošiti. I bila sam u pravu! Ne samo da sam ga potrošila, već sam taj dan pojela četiri sladoleda i podosta smanjila debljinu tatinog novčanika. A šećer? Bio je jednostavno savršen.
Tada sam samo potvrdila ono što sam zapravo već i znala: sport definitivno pomaže u regulaciji šećerne bolesti. On nama „slatkima“ omogućuje razne „grijehove“ koje si inače ne bismo mogli priuštiti. Ukoliko me šećer „ljuti“, uvijek ga snizim sportom pa bila to makar i najobičnija šetnja. Meni je sport pomogao u „borbi“ s dijabetesom i uvelike me ojačao, tako da u trenucima sporta ja sam definitivno ona koja vodi glavnu riječ, a ne moj šećer. Upravo zato sada se bacam i na razinu više: triatlon. Dohvatljivo je, mnogi su već i dokazali!
Ninoslav Rašković (Srbija)
Bavljenje sportom za mene je bitno kao i insulin koji uzimam da bih normalno živeo. Prosto ne mogu da zamislim svoj život bez trčanja više. Bavljenje sportom usporava komplikacije i omogućava lakšu i bolju kontrolu dijabetesa. Manje sedite ispred kompjutera, a više se krećite i bićete zdraviji i srećniji!
Ivica Štefičar
Tjelesnom aktivnošću se bavim jer njome izbacim svu negativu iz sebe, stres, nagomilane masti i samim time su i šećeri u krvi puno stabilniji. Lagao bih kada bih rekao da ne jedem “zabranjene” stvari ali nakon 1-2 sata trčanja ih sve potrošim i tako u krug, jedem da bih trčao i trčim da bih mogao jesti – jako jednostavno!
Danijel Štefičar
Treba puno vremena da osoba oboljela od dijabetesa shvati da su sport i dijabetes u neraskidivoj vezi u tretiranju ove bolesti na duge pruge. Uz pomoć medikamenata i prehrane uspjeh u liječenju je siguran. Izbjegavanje sporta je isto kao i izbjegavanje uzimanje lijeka ili konzumacija ugljikohidrata bez kontrole! Uz korisne učinke sportske aktivnosti u biokemijskom smislu, tu je i jak psihološki efekt, koji nam pomaže odagnati negativne misli još dugo vremena nakon treninga. Moja preporuka svima, ne samo onima sa bilo kakvom dijagnozom, je da se pokrenu, obuju tenisice, potrče ili pokrenu u bilo kojem smjeru. Neće požaliti.
Kostadin Martinov (Makedonija)
Živim u Novom Selu u Makedoniji, imam 30 godine i već 8 godina živim s dijabetesom tip 1. Dijabetes ne predstavlja prepreku u životu, granice postoje samo u našoj glavi. Već dvije godine aktivno se bavim sportom, odnosno trčanjem. Dijabetes mi je bio izazov da spoznam svoje granice izdržljivosti i bez obzira na bolest uspio sam završiti svaki maraton, čak i ultra maraton na 6 sati, kada sam istrčao 50 kilometara. Prije bavljenja sportom imao sam slabu regulaciju šećera, HbA1c mi je bio iznad 8,2. Kad sam se počeo aktivno baviti trčanjem regulacija se popravila pa je prosjek pao ispod 6,4 mml. Uz to imam i bolju cirkulaciju i jednostavno se bolje osjećam. Isto tako i krvni pritisak se poboljšao, puls u mirovanju mi se spustio ispod 55 udarca u minuti, a uspio sam regulirati i svoju tjelesnu težinu – život mi se 100% promijenio na bolje. Osim brojanja ugljikohidrata i pravilne inzulinske terapije jedna od najvažnijih stvari u regulaciju dijabetesa je fizička aktivnost. I zato jedan mali savjet: budite fizički aktivni za bolju regulaciju dijabetesa!
Rafael Ziherl (Slovenija)
Tek je za mene sprostitev in nabiranje novih moči za vsakdanja opravila. Čeprav sem po treningu utrujen je vseeno duševno počutje veliko boljše in greš v nov dan z novimi močmi. Seveda se mi je poraba insulina zmanjšala in posledično je tudi Hba1c zadnji 7 let odkar tečem med 5,8 in 6,5. Vse se začne s prvim korakom in ko tega narediš je vsak naslednji veliko lažji, ker gibanje je obvezni del terapije pri diabetiku tip1.
Darko (Slovenija)
Lažji korak, boljša samopodoba, manj inzulina, bolj urejeni sladkorji, zadovoljstvo, naložba v prihodnost, vztrajnost, večja prepoznavnost, novi prijatelji in še kaj bi lahko naštel, če bi moral povedati, zakaj tečem. Včasih sem imel pred tekom strah, danes se z veseljem vstanem tudi kako uro prej, da lahko tečem.
I na kraju, ne možemo zaključiti ovu temu bez spominjanja Nenada Šimunka, čovjeka čiji se sportski dosezi mnogim zdravim ljudima čine nemogućim. Pogledajte dokumentarni film “Tri puta tri” s njegove utrke trostrukog iromana, kao i intervju s ovim nadasve posebnim čovjekom s dijabetesom.
Autor: 3sporta
